1. Z A D A R : https://www.youtube.com/watch?v=2hP73M0Eeck
---------------------------------
link: Apartments Eva
---------------------------------------
Ждрелац, оток Пашман, Хрватска
Историја
Име овог
места на северозападном делу острва Пашмана, настало је тврде историчари у
уском морском теснацу, који одваја острво Пашман од острва Угљана. Назив места
спомиње се први пут 1379. године, дакле пре 600 година "ин инсула АД
СДРЕЛАЦ" - ХАЗ - пергаменту - Курија ЦОНСУЛАТЕ ет мари - 20. августа 1379.
године.
За овај први
спомен места захвални смо истакнутом српском историчару доктору Стјепану
Антољак. Три године после овога првога спомена 1400. године, задранин Јурај де
Роса купује хиљаду Модија соли на Пашману "АД СДРЕЛАЦ". ЦП БИАНЦХИ У
ДЕЛУ "Зара црисина" тврди да се Топина (насеље) ЖДРЕЛАЦ, први пута
спомиње у историјским врелима 1446. године.
Током КСВ. века
овај топоним се учесталије спомиње у задарским нотарским списима и то као
самостално село. Иако се место неспомиње у. КСВИ. И КСВИИ. веку у млетачком
попису становништва, највероватније због тога што је био саставни део Бања,
место је бележено као "СДРЕЛАЦ" у млетачкој топографији КСВИИИ. века.
Од свог постанка па то
1825. године Ждрелац је био саставни део Бања. То острвско село, као и сва
остала, формира се око жупне цркве Светог Луке.
Почетком КСИКС.
века у месту је било педесетак тесно збијених кућа саграђених од камена с
дворцима поседника из Задра, те црквом и жупним станом. Крајем овог века место
има осамдесетак кућа.
Повећање популације у месту као и на острву наставља се радити 1948. године,
када у Ждрелцу обитава 561 становник. Током следећих деценија становништво се
знатно смањује, пописом становништва из 1991. године Ждрелац је имао свега 258
становника.
У Ждрелцу је
1873. године деловала је пучка школа са 29 ученика. Шлолске 1944-1945. годинеу
школи у Ждрелцу се школовало 161 ученик, школске 1949-1950. године, наставу је
од И.-ВИИИ. разреде полазило 73. студената. Данас се ученици школују у Основној
школи "Владимир Назор" у Невиђане.
У Ждрелцу као иу
Ткону и Бању, тим рубним деловима острва Пашмана очувана је, како тврди
академик Божидар Финка највише и најдосљедњије чакавска старина у акцентацији.
Жупа Светог Луке у
Ждрелцу није тачно датирана, али су сви изгледи да је за визитације задарског
надбискупа Змајевића 26 јуни 1737 .године, када је посвећена обновљена црква,
вероватно постојала и жупа.
О жупи Светог Луке
у Ждрелцу говори се у документу из1815.године, потом 1864.године о капеланија,
када је то место изгубило статус жупе и постало слободна капеланија.
Црква Светог Луке
у Ждрелцу се спомиње далеке 1289. године. У данашњу цркву уткана је богата
историјских тако овога места.
Црква Светог Луке је правоугаоног
облика. У продужетку цркве је квадратна сакристија. Концем КСИКС. века
подигнуто је западно прочеље са звоником.
После првог
светског рата набављен је данашњи кип Мајке Божје, 1937. године основано је
Дјевојачко друштво Госпе Лурдске. Главни олтар посвећен је Мајци Божјој, други
Светом Луки, заштитнику места и парохијском титулару, трећи Госпи Лурдској. У
цркви јеи из КСИВ. века дрвени олтар, окренут највишем пуку. Слика Мајке Божје
са дететом Исусом у наручју, која је недавно рестаурирана, налази се на главном
олтару и изузетно је вредна. И ова је жупа до ИИ. Ватиканског концила као и све
острвске била Глагољашка, а што је видљиво политички глагољским мисал,
ритуалима и бревијар.
Вриједан податак о
овој жупи оставио је дон Владо Цвитановић у необљављеним рукописима из
глагољских књига, годова, матица крштених, умрлих, кризманих, и венчаних. Уз то
је оставио прегледан списак свештеника глагољаша с отока Пашмана, те глагољске
и латинске матрикуле братовштина, које су деловале од КСВИ. Века па све до
најновијег времена. У Ждрелцу је према хронологији дон Владе Цвитановића Било
27 свештеника глагољаша.
У месту Ждрелац се
налази мала капелица Светог Анте Падованског. Ова капелица је некоћ припадала
посљеднем трогирском бискупу Антону Панеллију (1795-1821), који је у овој
капели и покопан.Ова капелица је лети функцији. У њој се сваке суботе слави
света миса за викендаше предела "гладуш".
У овоме оточном насељу, чија
је перспектива будућег развоја туризам има више од 700 викенд кућа.
Током лета у Ждрелцу зна боравити и
више од 5000 гостију из домовине и иностранства.
Место је спојено мостом
реконструисаним 2010. године са осталим насељима отока Пашмана и Угљана
савременом магистралном саобраћајницом. Испод моста је пролаз за Нацинални парк
"Корнати".
---------------------------------------------
У Ждрелац се долази из трајектне луке Задар трајетном лније Задар - Преко.Вожња
траје 25 минута (18 линија дневно) .Такође се може доћи из Биограда трајектном
линијом Биоград - Ткон (12 линија дневно). Вожња траје 15 минута.
Удаљеност места Ждрелцу од трајектне луке Преко - Задар, као и од трајектне
луке Ткон - Биоград је око 16 км.
Из марине Ждрелац (центар) излетничким бродом је организовано у групама
једнодневно крстарење са посетом Националном парку "Корнати" и
Природном парку "Талашчица".
Такође из трајекне луке Преко - Задар, као и трајекне луке Ткон - Биоград у
току дана има више аутобуских линија на релацији Преко - Ткон и обратно. У
Ждрелцу су 4 аутобуска стајалишта. Стајалиште Ждрелац (центар), као и остала
аутобуска стајалишта видно су означена саобраћајним знаковима.
Ту је и омиљена плажа "Матловац" са тушем, нарочито погодна за децу и
старије особе са ситним песком и благим приступом у мору, ВЦ-ом, одбојка на
песку. Покрај плаже "Матловац" су два угоститељска објекта, те
игралиште "одбојка на песку".
Сви инфраструктурни услови (струја, водоснабдевање, пошта) су решени. У мјесу
Ждрелац (центар) су трговине, гостионе, као и "Марина Ждрелац".
У месту је већи број регистрованих апартмана и соба за изнајмљиване, те и
туристичка заједница у Ждрелцу (центар).
Током туристичке сезоне одржавају се разне културне манифестације у
организацији културно умјетничког друштва "Свети Лука" и удружења
"Леванда".
---------------------------------------------------------------------------
Плажа: "Матловац", Ждрелац
Плажа: "Матловац", Ждрелац
Nema komentara:
Objavi komentar